Занимљивости, лекције, задаци и савети за учење

siromaštvoПо први пут у Србији 2013. године, у организацији Републичког завода за статистику, спроведена је Анкета о приходима у условима живота. Циљ истраживања је прикупљање података ради израчунавања индикатора о сиромаштву, социјалној искључености и условима живота. Истраживање је засновано на стандардизованој методологији за све државе чланице Европске уније.

Један од показатеља сиромаштва је и праг ризика од сиромаштва. Он представља 60% вредности медијане националног еквивалентног прихода (укупно расположиви приход домаћинства, равномерно расподељен према члановима домаћинства) и изражен је у динарима. За једночлано домаћинство овај праг је 2012. године износио 13.680 хиљада динара. За трочлано становништво са једним дететом стрости до 14 година, 24.624  динара, док је за четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце до 14 година старости овај праг 28.728 динара.

Стопа ризика од сиромаштва представља удео лица чији је приход мањи од прага ризика од сиромаштва. Ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају ризик да то буду. Заправо су у питању лица која имају приходе мање од 60% медијане еквивалентног прихода. Према добијеним резултатима, стопа ризика од сиромаштва 2012. године износила је у Србији 24,6%. Слободнија интерпретација ове стопе би била да je сваки четврти грађанин Србије у ризику да постане сиромашан.

Посматрано према старости, највише су изложена ризику лица млађа од 18 година (30%), док најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе стрије од 65 година (19,5%).

 Следећи графички приказ показује стопу сиромаштва Србије у односу на друге европске земље.

siromastvo1

Извори: Републички завод за статистику Србије ,

                 РТС

Коментари на: "Колико је Србија сиромашна? (примена медијане у истраживањима)" (11)

  1. I od Grčke smo gori, poražavajuće..

  2. Zivela sam u zabludi da nismo najgori.. Cudno da je tek 2013. sprovedeno istrazivanje po prvi put

    • Истраживало се и раније на ову тему, а по први пут је примењена стандардизована методологија усаглашена са земљама Европске уније, што нам заправо даје могућност упоређивања.

  3. Nije mene toliko iznenadila cinjenica da smo najugrozeniji po tom pitanju, vec cinjenica da Slovenija ima manju stopu od Svajcarske. Tesko za poverovati.

  4. Vlada рече:

    nemoguce da Madjarska i Ceska imaju manje stope od Svajcarske…sumnjivo je to meni mada ne sumnjam da smo najgori

  5. Vlada рече:

    Svajcarska ima GDP PPP per capita 46000+, a Madjarska 20000 i ima manje siromasnih od Svedske koja je duplo bogatija,Slovacka i Grcka imaju isti GDP PPP per capita oko 24000 a razlika je skoro duplo,Spanija 30000 a vise siromasnih od Bugarske koja ima 14000…da li se merilo po stopi siromastva u odnosu na prosek EU ili u odnosu na prosek svake pojedinacne drzave(nesto kao nejednakost(gini))?Da li je onda GDP per capita netacno merilo blagostanja drzava?

    • Владо,
      овај показатељ представља оне који су у ризику да постану сиромашни, нису нужно сиромашни. Мери се за сваку земљу и показује проценат (удео) становништва кој има „мале“ зараде (60% медијане и мање). Овде се као критеријум узела медијана зарада, а не просечна зарада, јер на њу не утичу екстремно високе и екстремно ниске зараде, као што би утицале на просечну зараду. Они који су у ризику зарађују мање од 60% средње зараде. Што се тиче мерила благостања држава, врло је тешко ослонити се само на један показатељ, у овом случају посматрамо различите појмове кад говоримо о GDP per capita и овом показатељу. Мада, као статистичар, признајем да би било интересантно испитивати повезаност ових показатеља.

      • Владимир рече:

        Разумем разлику између медијане и просека,као и да је у питању ризик а не сиромаштво, али проблем је што, као што се наводи „Он представља 60% вредности медијане НАЦИОНАЛНОГ еквивалентног прихода“. У богатим земљама је тај приход 40000 евра а у другим 10000 евра и мање(по ППП-у наравно). Значи у нпр. Шведској је тих 60% прихода 24000 евра, а у Мађарској 6000 евра(по ППП-у). То значи да у Шведској 14,2 % има зараду(приход,пензију,штагод) испод 24000 евра, а у Мађарској 14,0% прима испод 6000 евра(опет ППП)…То значи да сиромашан у Шведској живи 4 пута боље него у Мађарској(примере дајем напамет)Много реалнији показатељ би био кад би се узело 60% просека СВИХ ЗЕМАЉА нпр. 15000 евра по ППП-у.Онда би у Шведској стопа ризика вероватно била неких 7-8% а у Мађарској 25%. Треба да се направи нешто слично међународној граници сиромаштва од 2 долара дневно(ППП)…рецимо 10 евра дневно(ППП) и да та линија буде ИСТА У СВИМ ДРЖАВАМА,а не да је она свугде различита.
        Не знам баш добро да објасним,али мислим да је поента јасна.

        Хвала на одговору у сваком случају:)

  6. Мислим да је приход о коме говоримо добијен директним испитивањем домаћинстава путем анкете, није рачунат преко националних агрегата, како код нас, тако и у осталим земљама.

    Click to access PD10_366_srb.pdf

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: