Занимљивости, лекције, задаци и савети за учење

Архиве за септембар, 2014

Графички прикази -кошаркашка утакмица Француска – Шпанија

Да не останемо дужни актуелном Светском првенству у кошарци, чекајући нестрпљиво полуфинале наше репрезентације, искористићу прилику да поновимо графичко приказивање података. Велико изненађење у овој фази такмичења направила је репрезентација Француске поразивши фаворизовану екипу Шпаније. Погледајмо битне елементе игре, приказане графички.

Ако посматрамо Слику 1, која приказује успешност у шуту обе екипе, закључујемо да је екипа Француске била незнатно успешнија у шуту за 2 поена, нешто мање успешна у реализацији слободних бацања, док је значајно успешнија била тројкама (екипа Шпаније била је успешна тек у сваком једанаестом покушају шута за 3 поена, екипа Француске убацила је сваку четврту лопту).

Слика 1. Успешност екипа у реализацији кошева

uspesnost u %

Што се тиче структуре укупног броја поена које су екипе постигле (Слика 2), Шпанија је имала убедљиво највеће учешће кошева од 2 поена (скоро 70%), док су Французи значајан број поена постигли тројкама и слободним бацањима (половину свих поена).

Слика 2. Структура постигнутих поена према врсти постигнутог коша

struktura post poena

Елемент игре у коме су Французи убедљиво доминирали су скокови (слика 3). Екипа Француске је забележила 50 скокова (од тих 50, три играча су постигла 28, Lauvergne 10, Gobert 13, Diaw 5 ), док су Шпанци постигли укупно 28. Посебну опасност и нашој репрезентацији представљаће скок у нападу. На посматраној утакмици учешће скока у нападу у укупном броју скокова је скоро 70% . Биће изазов за наше центре и посебно одбрану репрезентације да пронађу решење за расположене противнике.

Слика 3. Структура остварених скокова према фази игре

skokovi

И на крају, погледајмо релативно учешће поена које су у тимовима остварили играчи стартне петорке и играчи са клупе (слика 4). Интересантно, обе екипе су у овом погледу биле равноправне, у оба тима играчи стартне петорке су постигли 70% свих поена, клупа 30%.

Слика 4. Учешће остварених поена стратне петорке и играча са клупе

petorka i klupa

 

Извор: http: www.fiba.com

Наука у служби фудбала

History-Of-Football-6Најважнија споредна ствар на свету! Све је почело 1863. године у Енглеској када су рагби и фудбал кренули различитим путевима и када је основан први фудбалски савез, Фудбалски савез Енглеске. Мада, корени ове игре сежу чак у древну Кину. Игра слична фудбалу играла се у Кини у 2. и 3. веку п.н.е. Играчи су лопту направљену од животињске коже морали провући кроз рупу у мрежи развученој између бамбусових штапова, високих око 10 метара. Игра је представљала физичку вежбу тадашње кинеске војске. Ипак, развој игре какву данас познајемо дешавао се у Енлеској и Шкотској.

Када је фудбал настајао играо се на било каквом пољу, али се временом дошло до садашњих мера као компромиса између потреба гледалаца и играча. Димензије терена и број играча су последица способности играча да баратају лоптом. Играч треба да прими лопту, да је исконтролише, и затим даље нешто са њом уради, било проследи саиграчу, било крене сам ка противничком голу. За то време би противнички играч требао да може да стигне и стратује на лопту. Ако су играчи сувише близу нема времена за контролу лопте, па би изгледало да су фудбалери невешти. Али, ако су предалеко, игра се успорава и постаје досадна.

mladi fizicar fudbal-page71Да бисмо одредили оптималан број играча на стандардним димензијама терена, уведимо површинску густину играча на терену (нешто слично густини насељености, број играча на одређеној површини терена). Ако је n број играча по јединици површине, тада је 1/n површина коју покрива један играч. За једначину нам је потребна и брзина играча, као и време потребно да играч дотрчи до противника (t=растојање/брзина играча). Тако добијамо време које је потребно играчу за контролу лопте које се изједначава са временом потребном противничком играчу да нападне. Када се вредности за површину терена и брзину играча убаце у једначину (коју нећу наводити) добија се зависност времена од броја играча у једном тиму. На графику се види да за 3 секунде које су неки просек реаговања играча са лоптом одговара 10 играча. Ако се тиму дода и голман, укупан број играча у једном тиму је 11. Бољим играчима за контролу лопте треба мање времена за контролу лопте и зато су успешнији. Због тога се чини да Роналдињо има толико простора и тако лако пролази са лоптом. А суштина је у кратком времену реакције.

 

mladi fizicar fudbal-page72Познато је да се најстрожа казна у фудбалу изводи са 11 метара. Ево зашто је тако. Посматраћемо ствар овако: гол је толики колики јесте, али се удаљеност беле тачке мења и тиме се омогућава да голман има веће или мање шансе да одбрани гол, што је слично мењању димензија гола, а ипак је лакше удаљити или приближити лопту, него прекрајати стативе и пречку. Јасно је, да ако играч шутира лопту са гол линије, голман не може да одбрани. Кад је пенал близу гол линије, голман не може да стигне лопту, а како се растојање повећава, све је мањи простор између статива до којих голман не може стићи и одбранити шут. Како се смањује слободан простор веће су и шансе да играч промаши. Када се погледа како су пенале шутирали искусни играчи у зависности од удаљености гол линије добија се график зависности вероватноће поготка у функцији удаљености од гола. За 11 метара просечна вероватноћа је преко 80%, што даје шансу да се пенал одбрани , а опет пенал остаје довољно строга казна за недозвољен потез. Ако мало размислимо даље, добијамо и највећу удаљеност за постизање гола ако је голман на гол линији као у пеналу. Првокласан голман може да покрије, тј. досегне до сваког дела гола за отприлике секунд а како је брзина лопте коју шутне првокласан играч око 110 km/h добија се удаљеност од око 30 метара што опет тражи да терен није мали како се не би само на гол шутирало него морало да се комбинује и тактизира да би се постигао вредан гол.

Извори: Физика и фудбалска правила, Млади физичар број 103, аутор Никола Веселиновић,

 http://www.znanje.org/zan/goran/g-istorija/desno.htm