Занимљивости, лекције, задаци и савети за учење

Архиве за октобар, 2014

Натурално VS вредносно изражавање производње и промета, научи и заслужи петицу!

      vaga            VS          novac 

Пажљиво прочитајте чланак и на крају квизом проверите своје знање.

Натурално изражавање производње и промета подразумева њихово исказивање у натуралним јединицима мере које одговарају њиховим физичким особинама. На пример, Републички завод за статистику Србије производњу пшенице исказује у тонама, млеко у милионима литара, јаја у милионима комада комадима итд. Овако изражена производња омогућује праћење производње и промета по врстама производа, степен испуњења плана. Проблем, тј. мана овог израза јесте немогућност збирног исказивања производње и промета за више производа који се мере различитим јединицама мере. Један од начина да пратимо укупно остварену производњу и промет је да исте искажемо вредносним изразом, множењем произведене количине производа њиховом ценом по јединици производа. На тај начин производња различитих вредности се лако пореди. Поставља се питање да ли смо заправо у потпуности решили проблем збирног израза производње користећи вредност? Погледајмо следећи пример.

zlatoЗлато, најзначајнији племенити метал. У свету је све мање открића нових налазишта злата, упркос томе што су трошкови за истраживање у том сектору прошле године достигли рекордних осам милијарди долара, изјавио је Џејми Сокалски, извршни директор корпорације „Барик голд”, највећег светског произвођача злата.

„Прошле године су откривена само три нова налазишта, у поређењу са 11 у 1991, а ниједно од њих се не може окарактерисати као ’суперџиновско’, односно не садржи више од 20 милиона унци (једна унца тежи 28,35 грама)”, рекао је Сокалски у Хонгконгу. Светска производња у рудницима злата могла би у 2013. да порасте 0,7 одсто, што би био најнижи раст од 2008, показало је истраживање банке „Барклиз” која прогнозира да би укупне физичке испоруке злата идуће године могле да опадну 0,4 одсто.“

Следећим графиконом приказана је вредност производње злата у САД-у, од 2007. до 2011. године, изражена у милионима долара. Да ли се овај графикон коси са горе наведеним резултатима истраживања да се злато све мање производи? На ово питање не можемо одговорити само на основу овог графикона. Погледајмо зашто.

vredn zlataИзвор: US Geological Survey, 2011 Minerals Yearbook

Посматрајући графикон уочавамо да се у посматраном периоду из године у годину повећавала вредност производње злата. У 2011. години у односу на 2007. вредност производње злата је већа за 129,13% (више него дупло). Да ли на основу ових података можемо закључити да се повећао физички обим производње злата? Не! Наиме, вредност производње је одређена и физичким обимом и ценом, тако да повећање вредности не значи нужно да се физички обим производње злата повећао.

Погледајмо следећи графикон, којим је приказан физички обим производње злата (изражен у тонама) у САД-у, у истом периоду.

zlato u tonama

 

Извор: US Geological Survey, 2011 Minerals Yearbook

Уочавамо да  физички обим производње злата у САД-у у истом посматраном периоду, не само да није забележио значајан пораст, већ је у неким годинама производња опадала. Шта је разлог повећању вредности производње злата? Наравно, цена злата!

„Цена тог племенитог метала је на путу да забележи 12. узастопни годишњи раст, подстакнут повећаном куповином од стране инвеститора и централних банака, с обзиром да владе земаља широм света појачавају стимулусе ради оживљавања својих економија.„Не очекујем скок производње злата чак и ако цена достигне 3.000 долара за фину унцу”, рекао је Сокалски.

Остало је да анализирамо цене злата и утврдимо њихов утицај на раст горе приказане вредности производње злата у САД-у.

Табела 1: Производња злата и просечне цене у САД, од 2007. до 2011. године

tabela zlato

Извор: US Geological Survey, 2011 Minerals Yearbook

Цене злата у посматраном периоду су из године у годину расле. У 2011. у односу на 2007. цена се повећала за 124,98%, док је физички обим производње благо варирао (у две узастопне године забележен је пад). Закључак је да је на пораст вредности производње злата пресудан утицај имао раст цене злата, а не физичког обима. Производила се приближно иста количина злата, док су цене „дивљале“.

Иначе, на светском тржишту, цене злата су 2011. гостигле историјски максимум. „Злато за спот испоруку, које је 6. септембра 2011. достигло рекордних 1.921,15 долара за фину унцу, уговарано је у Хонгконгу по 1.724,30 долара за унцу, пошто је од почетка године ојачало 10 одсто, што је највећи годишњи раст бар од 1920.“

Можемо закључити да новчана вредност као израз производње и промета има своју ману, а то су цене по којима се обрачунава и стога у тумачењу промена овог израза производње треба бити обазрив. Како решити проблем?

Један од начина да избегнемо утицај цена које варирају на праћење производње или промета је да се остане при натуралном изразу, а збирно исказује производња или промет користећи такозвани условно натурални показатељ. Овакав израз има смисла користити код групе сродних производа, као што су нпр. млечни производи. Идеја је да се одабере један производ (најчешће најзаступљенији у производњи или промету) и да се он  користи као условни производ, тј. условна јединица мере. Прерачунавање осталих на условни производ врши се помоћу одговарајућих коефицијената за свођење. Коефицијенти се најчешће одређују на основу неких физичких особина производа које им одређују квалитет (код млечних производа бисмо могли да користимо проценат млечне масти као особину на основу које бисмо израчунавали коефицијенте, код угља би то могла да буде калоријска вредност коју ослобађа при сагоревању).

Ево како условно натурални показатељ примењује једна од највећих енергетских компанија у југоисточној Европи „NIS Gazprom Neft“. У производњи ове компаније доминирају нафта и гас. Проблем за збирни натурални израз производње су различите мерне јединице ових производа, тоне и метри кубни, које нема смисла сабирати, а са друге стране у питању су производи чије цене веома варирају, па би се то одразило на вредност.

Следећа слика показује део Годишњег извештаја о пословању Нис-а, 2011.

nis proiyv

Извор: NIS Gazprom Neft, Годишњи извештај о пословању 2011, страна 64

Обратите пажњу на јединицу мере за укупно остварену производњу нафте и гаса 2011. године – хиљаде условних тона. У истом годишњем извештају у методолошком објашњењу испод табеле (страна 60 извештаја) налазимо да 1.256 метара кубних гаса одговара једној условној тони нафте. На основу овог коефицијента производња гаса се изражава (прерачунава) на условне тоне нафте (616,4 милиона метара кубних делимо са 1.256 и добијамо 489.171,97 условних тона = 489,17 хиљада условних тона. Сабирајући са наведеном производњом нафте од 1.020,5 добијамо да је укупно произведено  у 2011. години 1.509,67 хиљада условних тона нафте. Податак који смо добили се разликује од наведеног у табели, јер смо ми приликом прерачунавања користили већ заокругљене податке приказане табелом, док је НИС најпре извршио прерачунавање, па заокруглио вредности).

milionerНадам се да смо све дилеме разјаснили, тако да сада можете да проверите своје знање и освојите главну награду.

Провери своје знање у статистичком милионеру и освоји главну награду у квизу! 

Квиз за петицу (преузмите квиз)

Идеја, као и модел за статистички милионер, је преузета са блога учитеља Топлице, хвала му на томе.

 

Извори: Радмила Драгутиновић Митровић, Статистика за средње стручне школе, Дата Статус, 2013.

                 Радмила Драгутиновић Митровић, Далиборка Ђукић, Збирка задатака из статистике, Дата Статус, 2014.

                 www. politika.rs

 NIS Gazprom Neft, Годишњи извештај о пословању 2011

„Najbolje pitanje iz verovatnoće, ikada?“

S. Verbić: jedan lični bRlog

Ona prava, najbolja pitanja ne služe tome da proverimo da li neko tamo zna ispravan odgovor već da isprovociraju razmišljanje. Znate kako se kaže — Nema boljeg učitelja od dobrog problema! E, to je neprocenjivo. Jednom ću, obećavam, napisati blog o tome šta su dobra pitanja, ali pre toga da rešite jedan zadatak. Ja sam ga rešavao danima.

Ovo pitanje je pre godinu-dve na Web okačio Raymond Johnson i izazvalo je pravu lavinu pogrešnih odgovora i ne-baš-domišljenih komentara. Svejedno, ovaj  brain teaser je fino osveženje za vijuge mnogih od nas i prilika da naučimo nešto od sebe samih pošto drugih autoriteta nema. Savršeno!

ispravan odgovor je... photo: +RaymondJohnson

I? Koji je ispravan odgovor? 😉

View original post